Пробуди ме тако твој лик
да не знам где се налазим...
Поплава неких огромних жеља...
У тој се води слабо сналазим.
Док се дан провлачи кроз рупу на небу
где је некад била моја срећна звезда,
ти из мене измамиш божанске ноте
и све птице на свету излете из гнезда.
Шта да помислим о теби, а да није музика?
Нема коментара:
Постави коментар