..тек наговештаји...откинути из предела снова...

* * *
Полако саму себе губим из вида.
Ништа није остало од поноса,
ни пркоса
ни стида.

* * *
Страх ме је да ћеш само пустити...
одустати...
престати...
и нестати!

...чистилиште...

Откад са тобом уздахе делим,
не живим више живот,
већ необуздани, смртни, грех...

Радије ћу отићи у Пакао,
него да на путу ка Рају
не чујем твој смех...

23. фебруар 2008.

Тек кад падне снег
признаће срце колико си му драг...
додирнуо га тек...
ил' урезао дубок траг...
Један ситан убод
као на старом гоблену...
довољно је дубок
да ме промени у трену...
Да свим принципима у себи
одлучно кажем "не"...
и вечност поклоним теби
из руке немажене...
мирно се, без борбе, предам,
немам више чиме да се борим,
грлим и никоме те не дам,
љубим... не смем да волим...