...како боле грубе речи са твојих усана...
смрве ме у тренутку.
...као сићушног и слабашног мрава
под твојим ногама.
Некад сам била лептир.
Слободан и безбрижан.
Што је крилима грлио и волео читав свет.
Данас сам тај мали мрав
што се залепио на тебе.
Као на мед...
И што више вуче своје ножице
не може се искобељати.
Само упада све дубље и дубље...
У тебе...
У мед...
Не брани се од тога.
И не покушава.
Јер воли слатко!
