И песме пишем
само зато
да у њима још задржим дах...
без тебе тако тешко дишем...
боље је да певам.
Само да отерам страх.
* * *
Тих пар центиметара
од твог образа
до твојих усана,
заправо је милион километара
од љубави до пријатељства.
Сваки пољубац пати
што се нашао на погрешном месту,
у право време.
Или се онда и време може назвати погрешним?
Немам одговор, али делујеш на мене тако,
да све осим тебе сматрам изузетно смешним...
Ти си ипак озбиљан, као озбиљна музика,
душу ми плениш...
и само ме пробај мало... више ћеш живот да цениш.
А то, да ти будем пријатељ,
ја стварно хоћу...
И да не престајем да те љубим по цео дан...
посебно ноћу!
БГД, 25. март... 2008.
Нема коментара:
Постави коментар