Не реци ми ништа.
Пусти да тишина обоји ове тренутке.
Знам да и ти знаш-
највише се говори ћутке.
Нису нам потребне речи,
зар на њих трошити дах?
Не дај да ишта ову нежност спречи,
загрли ме... одагнај страх.
Хоћу да се сасвим истопим
у топлини међу тим свемоћним длановима
и да своје време поклопим
са твојим будућим плановима.
Хоћу да се у тебе утопим,
да утиснем свој отисак у твоје очи,
да испишем име на твојим уснама
попут незнаних јунака на спомен плочи.
Дала бих живот за твој осмех,
без страха да можда претерујем,
због тог осмеха окреће се мој свет,
због њега опет у љубав верујем.
Да, верујем.
