Довољна је једна песма

Ах, колико је само све пролазно....

Младост је права сад већ иза нас
У одраслим људима смо се пробудили
За другачије изазове куцнуо је час.

Не можемо га зауставити колико год се трудили...

Довољна је једна песма

Да се сетим студентских дана
Сирове слободе коју смо халапљиво гутали и трошили
Донекле свесни њене вредности
Са симптомима хипика рековалесцената
Уживали смо у младости свим срцем
Свим чулима
Били смо добра генерација
Веровали у своје идеале
У љубав
У пријатељство
Делили све
Бурек
Пиво
Среће
Туге
Увек ту једни за друге.

Писали смо писма,
Поклањали

мимо празника и рођендана
Ситнице
Поруке подршке
Мотивације за испите и друге изазове...
Било је лепо
И више од тога.
Мени се чини да смо били последњи који су тако умели да живе и да воле
А знам млади ће ми нараштаји рећи да грешим
Нека сваком његово време буде најбоље, тако је ваљда и природно...
Данас је друга прича,

удаљили смо се,

не само географски,

а опет блиски смо

јер нам деца заједно расту под истим овим небом

и, ко зна, можда ће једног дана,

студирати у истом граду,

волети исте песме,

 делити исту младост и причати о нама,

својим маторцима, како их гушимо и не разумемо...

Ах, како ме само једна песма овако продрма и подсети колико је, заправо, пролазно све...