Love hurts

Толико пута смо
дизали и спуштали гард,
да више не знамо шта је следећи потез.
Да се волимо?
Или да се поубијамо?

Каква је разлика уопште?...

Шта ћу сад са твојим младежом?

Не вреди... Како затворим очи, видим тебе. Не мислим само кад зажмурим, него и сваки пут кад трепнем. Знаш ли колико је то пута дневно? Не знам ни ја, има на Википедији, али сам чула да жене трепћу два пута чешће од мушкараца, па ти види...

Проблем је што видим твоје лице у свему и на свима. Добро, можда то и није проблем, прави проблем је што те не виђам кад су ми очи отворене... И тако, видим те кад жмурим, смејеш ми се, појављујеш се на најнеобичнијим местима и лепо је. Бар на тренутак. Збуњује ме само то што знам да имаш један мали младеж који се увек некако изгуби, склизне ти са лица у моје руке и ја не знам после где је тачно био и како да ти га вратим? Чувам га зато код себе... Ако ускоро не дођеш по њега, бојим се да ће се примити код мене и да ћемо (п)остати везани заувек...

п.с. Јави бар где да га држим, на којој температури, да ли треба да се залива, шта једе, колико спава... за сад је у кутији, ван домашаја деце, а и свих осталих, да ми га не украду, разбију или покваре.

Пуста'и'ја

Узми шачицу песка и стави на длан. То сам ја. Кад нема ветра, све је равно и делује тако меко и невино.
У време монсунских киша не личим ни на шта - само те могу прогутати и повући у себе где живо блато прети да те прогута.
Понекад, међутим, нека се моја дина толико подигне ка Сунцу, да изгледа као да плеше. Тад не можеш да одолиш жељи да ме загрлиш и грлиш још дуго...
Кад усхићење прође, проспем се поново на површину и клизим ти међу прстима... Не можеш ме задржати!
Не разумем ни сама зашто? И онда плачем... Вода тада ствара фатаморгану - илузију да ипак има живота у пустињи... и ту се губиш у мени, ја у себи и теби и не знамо више ко је пустиња, а ко у пустињи док нас глас ветра опомиње - човек у пустињи и пустиња у човеку, није исто.

Almost

I know that you also feel-
we almost had it for real,
now everything we try to make
seems so shallow, cheap and fake...

Oмаж преминулој љубави...

Дуго већ не говорим шта мислим.
Мисли се окрећу против мене,
док се ја окрећем око тебе,
а ти мене око малог прста...
Не може то више тако.

Овај наш плес на ивици ножа
можда има неки ритам,
али ране на стопалима не зацељују.

Сваки нови покрет оживљава бол...
умртвљује љубав...

Lemna minor

* * *
Крила лептира
дрхте на јаком ветру.
Бринем за њега.


* * *
Негде иза дуге
кад се спусти тиха ноћ,
закопаћу сан.


* * *
Мирише на кишу.
Твоји дланови су ту
чувају Сунце.