Попијем кад пива у кафани
неколико
опет сетим тебе се пута
толико
што године однеле су
време
можда и сетиш некад се
ти мене
да тамбуре умем са окитим
новцем
разменим лажи са и старим пар
ловцем
кренем и кући доба у неко
кораком чини се сам сваким далеко
сама да као од бежим себе
сећа чаша ме на свака тебе
оловно капци су ујутру тешки
Враћам грешци или се опет грешки
понављам у порок сваког бекство дана
и дана има, ми Бога и кафана...
