Киша из ока навире
али душу не смирује...
Ти ниси мој...
Топлина која умире
јер те не додирује,
само траг је твој.
Желим твоје руке
и усне да ме љубе...
плашим се...
Препознајем те муке
кад се снови губе,
све нестаје...
Немој опет,
то те молим,
пусти бол да престане.
Ако признам
да те волим,
да л' ће лаж да нестане?
Бојим се да не.
Зато пусти све...
Нема коментара:
Постави коментар