понедељак, 19. мај 2008.

Збогом, мој витеже!

Наизглед тврђава неосвојива.
Високи је бедеми штите.
Сви путеви што до ње воде
свежу се наједном у лавиринте.

Вековима јунаке искушава.
Оштра је копља сломила свима.
Неколицина и даље покушава...
Умишљених принчева још има...

Њена гордост невешто сакрива тугу
што у свакој бајци на крају сама остаје...
Не играј се хероја, потражи другу.
Јер праву, баш праву, мене
нико заиста не познаје.

Нема коментара: