Тек кад падне снег
признаће срце колико си му драг...
додирнуо га тек...
ил' урезао дубок траг...
Један ситан убод
као на старом гоблену...
довољно је дубок
да ме промени у трену...
Да свим принципима у себи
одлучно кажем "не"...
и вечност поклоним теби
из руке немажене...
мирно се, без борбе, предам,
немам више чиме да се борим,
грлим и никоме те не дам,
љубим... не смем да волим...
Нема коментара:
Постави коментар